Kopaonik,
najveća planina Centralne Srbije pruža se razgranatim
grebenom u dužini od 82 kilometra, pravcem od podbrđa
iznad Kosovske Mitrovice, na severozapad preko niza
vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva tzv.
Ravnog Kopaonika sa vrhovima: Gobelja (1934 m), Karaman
Vučak (1936 m), Suvo Rudište (1976 m) i Pančicev vrh
(2017 m).
Severna granica masiva odvojena je od masiva planine
Željin Jošaničkom rekom i Kozničkom rekom.
Sa zapadne strane duž celog grebena Kopaonika duboko je usečena dolina
reke Ibar.
Istočna strana omeđena je dolinom reke Rasine i Toplice.
Obrisi reljefa Visokog Kopaonika stvoreni su kroz
geološko vreme od pre 70 miliona godina kada su starije
sedimentne stene zahvaćene snažnim tektonskim pokretima
i isprobijane vulkanskom aktivnošcu sa utiskivanjem i
izlivanjem magmatskih stenskih kompleksa.
Zbog toga Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa
sa stenama različitog nastanka i starosti (graniti,
serpentiniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci).
Kasniji
procesi erozije i spiranja kroz protekle milenijume
stvorili su današnje oblike reljefa Kopaonika.
Klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana
godišnje zbog čega sa pravom nosi naziv „planina sunca".
Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena
sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom.
Hladni i teži vazduh kreće se okolnim dolinama i
kotlinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske.
Kopaonik ima subalpsku klimu. Srednja godišnja
temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7°C.
Snegovi
padaju krajem novembra i traju do meseca maja, prosečno
159 dana godišnje. Padavine su u proseku veće od 1000 mm
godišnje.
Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se
odvajkada kopala ruda.
Vulkanska aktivnost i proboji vrelih mineralnih rastopa
izazvali su promene na okolnim starijim stenama usled
visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastala
"Kopaonička rudna oblast" sa velikim brojem rudnika od
najstarijih vremena.
Pored već poznatih ruda metala gvožđa, olova i cinka, u
nedrima Kopaonika ima i retkih metala srebra i zlata i
retkih minerala: volastonita, fluorita, azbesta i drugih.
Termomineralni izvori - banje javljaju se u širem i
neposrednom podgorju Kopaonika. Pored poznatih lečilišta
Vrnjačke Banje, Mataruške Banje, Sijarinske Banje u
području Kopaonika nalaze se izvori Jošaničke Banje (t°
78°C), Lukovska Banja (t° 36°-56°C) i Kuršumlijska Banja
(38° -57°C).
Pored termalnih voda na Kopaoniku se nalaze hladne lako
mineralizovane vode. To su pre svega blago radioaktivni
izvori Krčmar vode i Marine vode na visinama od 1700
-1950 m.
|
 |
